Медицинска поверљивост и дељење информација: практични водич

Медицинска поверљивост и дељење информација: практични водич

Увод

Медицинска поверљивост представља један од основних стубова односа поверења између пацијента и здравствених радника. Међутим, у контексту координисане неге и мултидисциплинарних тимова, свакодневно се поставља питање дељења поверљивих информација. Како можемо помирити апсолутну обавезу поверљивости са потребом за размјеном података како бисмо осигурали оптималну негу? Овај практични водич прецизира правни оквир медицинске поверљивости и услове под којима је дељење информација законски дозвољено, на основу одредби Кодекса јавног здравља и препорука ЦНИЛ-а.

Правни основ медицинске поверљивости

Лекарска поверљивост је утврђена чланом Л.1110-4 Закона о јавном здрављу и чланом 226-13 Кривичног законика, који кажњава једногодишњу казну затвора и новчану казну од 15.000 евра. Ова тајна покрива све информације које дођу до пажње стручњака: дијагнозу, лечење, поверење пацијената, али и елементе уочене или закључене.

Неопходан је за све професионалце укључене у здравствени систем: лекаре, медицинске сестре, фармацеуте, бабице, али и административно особље у здравственим установама. Закон од 26. јануара 2016. о модернизацији нашег здравственог система проширио је ову обавезу на професионалце у медицинско-социјалном сектору, стварајући јединствен оквир за заштиту поверљивих информација.

Услови за размену информација између професионалаца

Дељење информација између здравствених радника је регулисано чланом Л.1110-4 ЦСП-а. Морају се разликовати две различите ситуације:У оквиру истог тима за негу ⬥⬥⬥: дељење се претпоставља да је дозвољено, под условом да је пацијент обавештен и да може да искористи своје право на приговор. Тим за негу се дефинише као група професионалаца који директно учествују у нези истог пацијента.

Између професионалаца који не припадају истом тиму ⬥⬥⬥: потребан је изричит и претходни пристанак пацијента, прикупљен на било који начин, укључујући и дематеријализовани. Ова сагласност мора бити информисана, конкретна и опозива у било ком тренутку.Између професионалаца који не припадају истом тиму ⬥⬥⬥: потребан је изричит и претходни пристанак пацијента, прикупљен на било који начин, укључујући и дематеријализовани. Ова сагласност мора бити информисана, конкретна и опозива у било ком тренутку.

Дељење мора у свим случајевима бити ограничено на информације које су стриктно неопходне за координацију или континуитет неге, у складу са принципом минимизације утврђеним ГДПР-ом (члан 5).

Правни изузеци од поверљивости

Одређене ситуације дозвољавају, или чак захтевају, укидање медицинске поверљивости. Пријављивање злостављања малолетних или угрожених лица (члан 226-14 Кривичног законика), обавезно пријављивање болести које треба пријавити (члан Л.3113-1 СПРС), или преношење информација медицинском службенику здравственог осигурања представљају изузетке предвиђене законом.

С друге стране, породица пацијента нема опште право на приступ медицинским информацијама. Само особа од поверења коју одреди пацијент (члан Л.1111-6 ЦСП) може добити одређене информације, у складу са израженим жељама.

Алати и добре праксе

Имплементација заједничког медицинског досијеа (ДМП) и безбедних здравствених порука (МССанте) омогућава технички безбедну размену. Установе такође морају усвојити политику безбедности здравствених информационих система (ПССИ-С) и одредити службеника за заштиту података (ДПО), у складу са ГДПР-ом.

Закључак

Лекарска поверљивост није препрека за квалитет неге већ услов за поверење пацијената. Савладавање правила за дељење поверљивих информација омогућава здравственим радницима да ефикасно сарађују уз поштовање њихових етичких и законских обавеза. Редовна обука тимова и јасне информације за пацијенте су од суштинског значаја за обезбеђивање ових пракси.